Јавно предузеће „Топлификација“ Пожаревац једно је од најуспешнијих предузећа у Браничевском округу, а вероватно и шире. Резултат тога је да Пожаревац има најквалитетније, најрационалније и најјефтиније грејање у Србији.
Градови Пожаревац и Костолац имају тако добро грејање захваљујући чињеници да се енергија за њихов топловодни систем добија из Термоелектрана „Костолац. Сама идеја о толификацији која би се ослањала на енергију из термоелектрана постоји вероватно од како су оне изграђене, али су конкретни кораци по том питању покренути почетком 80-тих година прошлог века.
Овај крај располаже непроцењивим енергетским ресурсима од ширег значаја. Енергетска криза актуелизовала је потребу да се енергетски потенцијали рационално користе и то у првом реду путем комбиноване производње топлотне и електричне енергије. Овим се као прво повећава степен рационалности коришћења угља као примарног енергетског ресурса и рационалније решава питање грејања два града и супституције увозних енергената ( нафта, њени деривати и гас) домаћим угљем, који се до тада користио ипак на недовољно рационалан начин.
Озбиљније на реализацији те идеје почело је да се ради тек почетком претпоследње деценије двадесетог века. Тада је (почетком 1980-тих) одлучено да се изградњи јединственог, централног, грејања у Пожаревцу приступи у два правца: прво да се изгради јединствена градска мрежа у Пожаревцу и да се она повеже са енерганама Месне индустрије Пожаревац и Фабрике шећера Пожаревац, као привременим изворима топлоте и друго да се приступи изградњи вреловода Костолац-Пожаревац и неопходним прилагођавањима у самим костолачким термоелектранама, које би дакле требало да буду трајни извор тополотне енергије. Био је то пионирски и за Пожаревац капитални посао, који је трајао неочекивано дуго, јер је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година дошло до распада државе СФРЈ, распада који је донео ратове, беспарицу, хиперинфлацију и читав низ других веома озбиљних проблема. Период енергетског ембарга, политичке и економске кризе показао је међутим и колико је било паметно што је Пожаревац решавање свог централног грејања, које је као такво свакако једно од кључних питања за сваки град и сваку заједницу, везао за Термоелектране „Костолац“ и домаћи енергент, домаћи угаљ, наместо за увозне енергенте који су и доста скупљи и показало се покаткад и непоуздани. Домаћи угаљ из кога се у термо-постројењима добија електрична енергија, управо, у Термоелектранама „Костолац“ најрационалније се користио и за добијање топлотне енергије. Од једног киловата електричне енергије у самим термоелектранама добија се пет киловата топлотне енергије.