ИЗВОР ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ – ТЕ КОСТОЛАЦ
Систем топлификације Пожаревца реализован је онако како је и пројектован. Изграђена је јединствена градска мрежа која је 1987. године прикључена на енергану у МИП-у, којој се према потреби прикључивала и суседна енергана у Фабрици шећера.
На тај начин одмах у старту елиминисано је десетак градских котларница које су и више трошиле и далеко више загађивале околину. Исте године и формално је основана радна организација „Топлификација“ Пожаревац као самостални привредни субјект, „од посебног друштвеног интереса“. Био је то завршетак прве фазе топлификације Пожаревца. Без прекида настављено је даље ширење градске мреже. Паралелно са тим обимних пословима у самом граду кренуло се на прилагођавање костолачких термоелектрана потребама топлификационог система, као и на изградњу вреловода Костолац – Пожаревац.
Био је то огроман посао који је захтевао много труда, много инжењерског знања и наравно много средстава. Био је то и посао током кога је стасала генерација мајстора, техничара и инжењера који су готово свакодневно на лицу места били принуђени да решавају проблеме са којима се до тада мало ко у овој земљи сусретао. Оно што је тада научено помогло им је и још увек им помаже да одржавају тај сложени систем, да га непрекидно шире сразмерно материјалним и другим могућностима и да једну квалитетну, лепо замишљену идеју претворе у најуспешнији систем такве врсте у овој земљи.
Процене резерви угља у костолачком угљеном басену говоре да ако би се трошио овим темпом којим се данас троши – онда угља има довољно бар за још сто, па и више година. У истом том периоду трајаће и топлификациони систем на начин на који он данас постоји и ради.